Принц Ђорђе

Принц Ђорђе
Њ.К.В. Краљевић Ђорђе Карађорђевић

Алманах СУЗ

Алманах СУЗ
Сајт посвећен Михаилу Петровићу Аласу

Телеграми и писма Damianovitcha

Телеграми и писма Damianovitcha
Преписка Краљевића Ђорђа Карађорђевића и прогесора Михаила Петровића

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 03. октобар 2008.

Čitati il ne čitati - pitanje je sad!



Nije pitanje u tome zašto đaci ne čitaju u Srbiji, već zašto celokupno stanovništvo ne čita?!

Đaci govore: Ne volim da čitam, jer me mrzi, mrzim lektiru, dosadna je, bljak, hoću da se igram, lektira je glupa, nemam vremena i da učim i da čitam lektiru i da se igram, pa preskočim lektiru, snalazim se već nekako, ali bez čitanja, samo su neki od odgovora osnovaca u anketi o tome da li čitaju lektiru, a koji su se čuli na stručnom skupu posvećenom problemu nečitanja učenika u osnovnim školama . Organizovala ga je, na inicijativu izvadačke kuće “Nova škola”, Uprava za obrazovanje Novog Sada ( 8. 11. 2006).

Novosadski Dnevnik piše: "- Ukupna devastacija našeg društva u velikoj meri je uticala i na smanjenje broja čitalaca u bibliotekama u poslednjih 15 godina - rekao je, otvarajući skup, direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu Dragan Kojić. - Ipak ne vidimo krah Gutenbergove galaksije, jer nove tehnologije nama nisu samo konkurencija, nego nam pružaju i veliku pomoć, jer je uz njih mnogo lakše doći do informacije koja je u ovom, 21. veku, glavni strateški proizvod.
Po mišljenju Dragana Kojića, osnovni uzrok problema nečitanja kod mladih je nepostojanje državne strategije u ovoj oblasti. Ovakvu strategiju imaju mnoge zemlje i u njima ona daje rezultate, bez obzira na vreme, brzinu i površnost, kojih smo svedoci. - Značaj umetničkog dela na mladu ličnost je neosporan - smatra profesor dr Tihomir Petrović s Učiteljskog fakulteta u Somboru. - Dete mlađeg školskog uzrasta posebno je povodljivo i nekritično. Kao vaspitanik lektire i ostalih medija, ono na život gleda, kroz naočari knjiga, kao na pozorišni komad. Reagujući na problem nečitanja izdavačka kuća “Nova škola” od prošle školske godine, uz pet školskih izdanja svojih časopisa, daje i knjige iz šire školske literature. "


Istraživanje "Šta čitaju naši srednjoškolci" potvrdilo je: Od 407 anketiranih učenika prvog razreda iz pet srpskih gimnazija, svih sedam knjiga sa spiska školske lektire pročitala su svega tri đaka. To istraživanje je otkrilo i druge nevesele činjenice.*

Da li su zato krivi dosadni autori i nesposobni nastavnici? Nesposobni školski bibliotekari?

Zašto niko ne spominje roditelje i njihov neizbežni udeo u vaspitanju vlastite dece?

Kako se vaspitavaju deca u roditeljskom domu i okruženju?

Šta poklanjate deci odlazeći na njihove rođendane?

Kakva je u stvari lektira, ona obavezna, i u osnovnoj, i u srednjoj školi? Da li je ona uvek primerena uzrastu učenika?

Lektira, zar ne, kao uostalom i većina skolskog gradiva, ne treba da bude prisiljavanje, već motivisanje ucenika za tu oblast. Kada će lektira biti prilagođena uzrastu i željama, i razvijati interesovanje u deci, pa i ljubav?

Treba ponavljati, iako to zvuči možda i patetično: Knjiga je najbolji prijatelj!

Odvojite vreme za čitanje!

Knjiga je najbolji lek za smirenje!

Ona je intelektualni izazov koji razvija maštu. Knjiga je najbolji podsticaj za emocije!

Ono što je plivanje za telo, to je čitanje za mozak!

Čitanje vežba mozak; razvija prepoznavanje, pamćenje, razumevanje, govor, sluh...

To treba ponavljati u Srbiji svaki dan, jer u ovoj zemlji skoro više od pola populacije godišnje ne pročita ni jednu knjigu!...

Izdavači ne bi trebalo da štampaju svašta. Ministarstvo prosvete bi trebalo da sledi ministarstvo kulture i da raspisuje dvaput godišnje konkurse za objedinjenu nabavku knjiga za sve školske biblioteke u Srbiji!

Za pohvalu je beogradska "Nova škola" koja je u svom listu "Naj" uvela od početka 2006. godine poklon knjigu. Naime, uz svaki novi broj časopisa čitaoci osnovnih škola Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine dobijali su odabranu knjigu. Tako su izvrsne knjige stizale kao neočekivani pokloni do najmlađih, kojima su i najpotrebnije. Knjige su štampane u biblioteci Najbolji drug (knjiga je najbolji drug!), knjige je birao književnik i profesor M. Lukić. I na taj način se može dobra i vredna knjiga približavati najmlađima. "Ima veliki broj knjiga koje su nezasluženo zaboravljene; nijedna nije nezasluženo zapamćena", zapisaće urednik, profesor i bibliotekar, uz Magareće godine B. Ćopića, koje su objavljene kao prva knjiga Prvog kola. To je bila sjajna i dobra orijentacija - započeti putovanje u svet lektire, sve dalje i dalje, piscima poput Pasternaka, Andrića, Nušića, Kostića, Haufa, Gogolja, Ljubiše...

Treba u srpskom društvu, kulturi i izdavaštvu podržati takve i slične poduhvate, izdavačke i druge, koji nastoje da najmlađima približe dobre knjige na pravi način. Treba stvoriti alternativnu lektiru - današnjoj obaveznoj lektiri za učenike osnovnih i srednjih škola, krajnje je vreme da to neko pokuša. Lukić je, kao urednik spomenute biblioteke, bio na tom putu, ali njegov izdavač, izgleda, nije bio spreman da ga sledi do kraja.

Čitati ili ne čitati - to je ozbiljna tema današnjeg društva, u kome je potisnuto čitanje knjiga, a samim tim i knjiga...

________

*. Anketom sprovedenom tokom maja 2007. obuhvaćeno je 1.649 učenika od prvog do četvrtog razreda Zemunske i Požarevačke gimnazije, kao i gimnazija "Sveti Sava" u Beogradu, "Isidora Sekulić" u Novom Sadu i "Bora Stanković" u Nišu. Nijednu predviđenu knjigu nije pročitalo 14 učenika prvog razreda. "Ep o Gilgamešu" je pročitalo 38 odsto učenika, "Antigonu" 78, "Ilijadu" 15, "Pakao" 19, "Dekameron" 9, "Romea i Juliju" 67, a "Rane jade" 65 procenata. Učenici su odgovorili i na pitanje da li su u toku školske godine pročitali neku knjigu izvan školske lektire i više od 70 odsto je odgovorilo da jeste, a 29 procenata nije pročitalo nijedno delo. Knjige koje su najčešće čitali učenici prvog razreda su "Da Vinčijev kod", "Hari Poter", "Gospodar prstenova", "Alhemičar", "Kupoholičarka", "Princezin dnevnik", "Mi deca sa stanice Zoo", "Zauvek"... Među pročitanim knjigama su i sledeći naslovi "Sponzoruše", "Tri metra iznad neba", "Sofijin svet", "Vruće pantalone", "Kama Sutra za ljubavnike 21. veka", "Kum"...Komentarišući ove podatke, Brborić je mišljenja da učenicima ne treba braniti da čitaju i takve knjige, ali ističe da bi nastavnici čak i direktno mogli da im sugerišu šta ne treba da čitaju. Ne treba im braniti, bolje je da čitaju makar nešto, ali na nama je da im kažemo da je pametnije, korisnije, svrsishodnije da ne čitaju one knjige iz kojih nemaju šta da nauče, istakao je Brborić. Od deset knjiga sa spiska lektire za drugi razred, 23 učenika od 418 ispitanih nije pročitalo nijednu knjigu, dok su sva dela pročitala 22 srednjoškolca. Molijerovog "Tvrdicu" je pročitalo 66 odsto srednjoškolaca, Sterijinog "Tvrdicu" 68, "Evgenija Onjegina" 49, "Revizora" 55, "Anu Karenjinu" 54, "Gorski vijenac" 56 odsto, "Čiča Gorija" je pročitalo 63 odsto učenika, "Večitog mladoženju" 42, "Zonu Zamfirovu" tek 39 odsto, koliko ih je pročitalo i "Narodnog poslanika".Gotovo dve trećine učenika drugog razreda, 65 odsto čita i dela izvan lektire. Izbor knjiga je sličan kao i kod učenika prvog razreda, ali se ovde pojavljuju i knjige domaćih autora - "Kad su cvetale tikve" Dragoslava Mihajlovića i "Blago cara Radovana" Jovana Dučića. Od 401 ispitanog učenika trećeg razreda, samo sedam je pročitalo svih devet knjiga predviđenih lektirom, odnosno 1,75 odsto, a nijednu knjigu u ovom razredu nije pročitalo 36 đaka. Čehovljevog "Ujka Vanju" pročitalo je blizu 63 odsto, "Nečistu krv" 64 odsto, "Zločin i kaznu" tek 12 odsto, "Na Drini ćupriju" 62 odsto... a među knjigama izvan lektire su "Alhemičar", "Gospodar prstenova", "Anđeli i demoni", "Ispovest iz Harema", "Znakovi pored puta", "Ženski rodoslov"... U četvrtom razredu, od 12 knjiga školske lektire, gimnazijalci su najviše čitali "Prokletu avliju" - 69 odsto, "Stranca" 68, "Čekajući Godoa" 63 odsto. Samo 29 odsto učenika pročitalo je roman "Derviš i smrt", "Enciklopediju mrtvih" 39, a "Hazarski rečnik" tek 26 odsto. Od 423 ispitana maturanta, 60 odsto smatra da je lektira dobro odabrana, a 28 odsto je navelo da je loše odabrana. Najčitaniji pisac izvan školske lektire među gimnazijalcima je Paulo Koeljo, zatim Den Braun, Agata Kristi, Tolkin, Andrić je na petom mestu, slede Trejsi Ševalije, Džoan K. Rouling, Sofi Kinsela, Fjodor Dostojevski, Džudi Blum, Oskar Vajld... Među najčitanijim knjigama su "Alhemičar", "Da Vinčijev kod", "Hari Poter", "Slika Dorijana Greja", "Buđenje", "Kum", "Lovac u žitu", "Znakovi pored puta"..Brborić je podsetio da čitanje lektire, kao i čitanje uopšte, doprinosi razvoju govora i kulture, napomenuvši da su nastavni planovi sa ovakvim spiskom lektire stari gotovo dve decenije. Pre 20 godina nije bilo učenika sa završenom gimnazijom a da tokom školovanja nije pročitao nijednu knjigu, a danas ih ima, rekao je Brborić, dodajući da gotovo polovina anketiranih misli da je lektira suviše zahtevna i da to mišljenje treba uvažavati.

Нема коментара:

Популарни постови

Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1)

Библиотеке ЗАВЕТИНА

Библиотека АБВГ

АЛМАНАХ за живу традицију...